Umetnički sporazum

Govori Miloš Crnjanski

„Šantić je bio jedan od ne samo najlepših, nego od naj, kako da kažem, najmuškijih tipova koje sam upoznao kod nas, među pesnicima.

Bio je neobično jedan otmen čovek.

Iako siromašan, iako bolestan, dolazio je svako veče i mi smo svako veče govorili o poeziji.
Uostalom, stanovao sam u hotelu Neretva, tamo ima pred hotelom čitav trg staroga drveća i tu smo dolazili.

Da ćaskamo je dolazio...

Šantić je tada bio već ostareo, ali prav, visok, lep, ponosit, prirodan, uljudan neobično...
Izgledao mi je kao neki osiromašio bednik koji nije bio prodao očevu kuću...
Ja sam bio prodao očevu kuću.
On mi je pričao o Mostaru, i Dučiću. Znate, kad nešto govorim o Dučiću svi misle da ja zavidim Dučiću.
Nije, Dučić mi je toliko bio blizak i prijatelj,
ali moram da kažem ono što je sam Aleksa Šantić rekao meni.

U mladosti su bili zauvek, znate
prošli kroz Mostar,
i niko nikad lepše o Mostaru nije pričao nego – Šantić .

Jedino što je pričao sa Dučićem...
Bili su zajedno u onoj radnji, pa onda se zaljubio i verio,
a njegov najbolji drug Dučić, koji je isto bio lepa pojava, ga je molio da se ukloni od te devojke.
Znate, to se dešava u životu među prijateljima.
I Duka se bio u nju zaljubio.
I on se uklonio, zato što je voleo svoga druga.

A Dučić je onda jedno vreme ili vodio ljubav, ili bar tako je izgledalo sa tom devojkom,
pa posle je prokinuo, otišao u diplomatiju.
A Šantić je ostao u Mostaru sam i nikad se nije ženio.

Iznose da se nije ženio zbog neke bolesti, koješta!
Ja imam jednu pesmu Šantićevu napisanu tetki moje žene, jednoj lepotici iz Trsta,
poznata familija.
On je toliko bio jedan pažljiv čovek, on to nikad nije štampao.
To je bio jedan... Napali su ga nije bio veliki pesnik.
To su takve priče!
Veliki, mali pesnik, srednji pesnik; ocena pet, ocena četiri – kao da smo đaci!

Šantić je bio jedan čovek koga se jako sećam!
I svaki put kad prolazim kroz Mostar sećam se Šantića, šetam tim ulicama i pamtim ga.“

Da li nam Crnjanski zaista priča jednu sladunjavu, čak pomalo bljutavu pričicu o efemernoj mladalačkoj ljubavi? Postoji mišljenje po kome je devojka iz priče zapravo Poezija. Dučić je jedno vreme vodio ljubav sa njom (ili je tako izgledalo!) a potom je ostavio; Šantić joj je ostao veran celog života.