Razlike su samo površinske

Govori Tibor Sekelj

Tibor Sekelj bio je mnogo toga, po nekima previše, a po njemu premalo za jedan ljudski vek. Život je okončao u Subotici, kao direktor Gradskog muzeja. Na grobu mu piše: Svetski putnik. Ali ma gde bio, i ma šta radio, kroz sve se to provlačila jedna crvena nit.

Sledi odlomak iz jednog intervjua koji je Sekelj dao u dubokoj starosti:

Novinar: Druže Sekelj, da li je dovoljan ljudski vek da se sve to vidi i obiđe?

Sekelj:
Nije dovoljan jedan ljudski vek, niti je dovoljan jedan ljudski vek da se ispriča sve to što se videlo i doživelo. Ustvari, bio sam privilegovan u ovom životu, da sam živeo ne za trojicu, nego ko zna za koliko ljudi sam živeo i žao mi je što ne mogu sve to, onako, lepo da ispričam. Napisao sam dvadesetak knjiga, ali u tim knjigama sam bio sam, uviđam da sam bio suviše površan i suviše brzoplet i hteo sam na brzinu da ispričam događaje i zbivanja, da bar to ostane, ali...

Ali nisam stigao da ispričam šta sam u sebi doživeo. Jednu stvar ste zaboravili – da sam i esperantista.
A ta stvar mi postaje sve važnija. Tome može da se podredi i moje proučavanje običaja među ljudima, etnologija, antropologija... Tome može da se podvrgne i moje pisanje, koje, doduše, opisuje narode, opisuje ljude, opisuje putovanja, doživljaje, ali kroz sve to se provlači jedna crvena nit; a to je želja da upoznam jedne ljude sa drugima, da malo ukažem na to da među svima nama ima nešto, jedna osnova – ljudska – koja je zajednička svima nama; i da sve ono što nas razdvaja, sve je to površinski i sve je to beznačajno.

Za mene mnogi misle da sam ja putnik, svetski putnik koji voli da obilazi zemlje, voli da vidi pejzaže. Ali to je za mene drugorazredna stvar, da ja vidim pejzaže i gradove i razna čuda sveta; ali primarna stvar je kod mene kontakt sa ljudima.

Novinar: Znači – čovek.
Sekelj: Čovek.
Novinar: Njegov život.

Sekelj: Jeste. Kad ne bih imao mogućnost da kontaktiram sa ljudima, za mene putovanja ne bi ništa značila. I, ustvari, za mene je premeštanje iz jednog mesta u drugo samo jedno nužno zlo; a potreba mi je da budem negde, da razgovaram sa ljudima, da vidim, čujem njihova mišljenja, da vidim njihov način života i da shvatim, u čemu je razlika među nama, ili među njima, ili među jednima i drugima... U čemu je razlika?

Ustvari, kao što rekoh, te razlike su samo površinske.