Gde sam ja?

Sarajevo, posle Beograda.

Nemci se interesuju za sarajevski atentat i most Principa.

Uveče, u jednom zadimljenom lokalu, blizu Pozorišta, nailazimo na Tina Ujevića, u krpama. On sedi sa jednim mladim čovekom, a na stolu leži njegova kožna tašna, puna knjiga, kao kupusara.

Pita me gde sam ja?

Velim, u stranim zemljama.

Može li da bude flaša žilavke, na moj račun?

Velim, može i nekoliko flaša.

Njegove zelene oči gledaju me zahvalno, a zatim se dalje, ne interesuje. Džaba.

Nemci me pitaju ko mi je to?

Velim, to je jedan od naših najvećih pesnika. U mladosti, to je bio lep, čist, uredan, čovek, Parizlija. Za vreme Prvog svetskog rata, on je stavio svoju glavu u torbu i došao, na jednoj francuskoj oklopnjači, do Kotora, da "diže pobunu".

Nemci me pitaju, pa zar nikog na svetu nema?

Velim, i ne treba.

Miloš Crnjanski, Embahade