Jevrejska ulica

Imućni knjižari iz Zagreba otvorili su u broju 5 bivše Jevrejske ulice antikvarnicu svom siromašnom bratu kaparu, Leonu Mordehaju. Mordehaj je, po okupaciji, zajedno s porodicom prebačen nazad u Hrvatsku i tu su dopali ustaškog logora. Mordehajeva žena i kći umrle su u logoru od dizenterije, a on, zahvaljujući svom bivšem zanatu izdvojen u krojačnicu, preživeo je rat i po oslobođenju, nemajući zašto da se vrati kući, otišao je u Zagreb. Tamo je čekao celu godinu dana da se pojavi ili javi neko od njegove mnogobrojne rodbine, no kako se to nije desilo, prešao je ipak ponovo u Novi Sad i zaposlio se u kaparskoj zadruzi, gde je docnije i penzionisan, ostavši samac.

U broju 8 izrađivala je steznike i kupaće kostime Elza Bauman, razroka udovica geometra koji je umro mlad od zapaljenja živaca, stečenog u prvom svetskom ratu. Baumanova je imala sina jedinca, učenika srednje tehničke škole, mršavog, s naočarima, vazda ispucalih debelih usana. Oboje su ubijeni u raciji 1942.

*

Od broja 12 na parnoj i broja 13 na neparnoj strani, bivša Jevrejska ulica se prekida: nastavak joj je porušen posle rata da bi stvorio mesta Novom bulevaru, koji seče patrljak ulice svojim dvotračnim, saobraćaju široko otvorenim i semaforma našaranim glatkim koritom. Tek u daljini, s one strane saobraćajne cezure, vidi se njen ostatak, otkinut svršetak, sličan tački ispod uskličnika: visoka, usamljena mavarskim kubetima natkriljena sinagoga, u kojoj se, zbog njene čuvene akustičnosti, a usled pomanjkanja vernika, održavaju povremeno koncerti novosadskog kamernog orkestra i gostujućih ansambala sa strane.


Odlomak je preuzet iz Knjige o blamu Aleksandra Tišme. Jevrejska ulica o kojoj se priča je nekad počinjala od Trga slobode i rušena je u dva navrata: prvi put kada je šezdesetih godina prošlog veka proširivan današnji Bulevar Mihajla Pupina i Uspenska ulica, a drugi put krajem sedamdesetih kada je cela desna strana ulice uklonjena da bi se napravilo mesta za današnji Pozorišni trg.