Poslednji svedok

Poslednji svedok Fotografija: Blic arhiva

Tamo negde 1975/76. otac mi je kroz veliki izlog JAT-ove poslovnice u tadašnjoj ulici Maršala Tita (danas Kralja Milana) pokazao jednu ženu koja se kretala između stolova unutra, upadljivo hramajući. "To je Vesna Vulović", rekao je, a ja sam oduševljeno gledao u osobu čije mi je ime zvučalo skoro mitski u tom trenutku.

Sa Vesnom Vulović sam razgovarao samo jednom, mislim da je to bilo 2003. godine. Upadljivo je negirala da se sećala bilo čega sa zlosretnog leta. Sve uspomene su joj se završavale scenom kako neke dve majke sa decom ulaze u avion na aerodromu u Kopenhagenu. “Posle toga, više nemam nikakva sećanja”, rekla mi je.

Istraživao sam nekoliko meseci teoriju da je JAT-ov avion tog strašnog dana srušila raketa čehoslovačke vojske. Nikakvih dokaza nije bilo. Ali, bilo je glasina. Čak i natpisa u češkoj štampi posle 1990. Sa druge strane, na trupu aviona video se otisak eksploziva najsličniji, kako ga je opisao pokojni Zlatko Vereš, najveći domaći ekspert za avionske nesreće, obliku sunca na makedonskoj zastavi. Zlatko je tvrdio da je nesumnjivo da je avion oštećen prilikom eksplozije podmetnute bombe koja je pokidala komande, usled čega je avion postao neupravljiv i počeo da pada. Pri padanju je dostigao ogromnu brzinu i raspao se. Traka crne kutije zabeležila je stravične krike posade. Kapetan Ludvig Razdrih je dozivao majku...

Ko god srušio taj avion, nervozna čehoslovačka armija ili ustaška emigracija, ili čak neko treći, krivac je ostao potpuno nepoznat. Smrću Vesne Vulović nije iz živih nestala samo žena svetski rekorder u preživljavanju pada sa visine od nešto malo preko 10.000 metara, već i jedini svedok katastrofe. Ne sumnjam da je obaveštajnim službama ispričala svaku sitnicu koje je mogla da se seti, kao što ne sumnjam da se Tamo Negde dobro zna šta se zaista desilo i ko je oborio avion tog dana...

Vesna Vulović je, kao svetska rekorderka i simbol pobede života nad smrću, živela, prema svedočenjima okoline, skromno i teško, od male penzije. Nije imala nikakve bonuse, "nacionalne penzije", pomoći, itd. Na našu sramotu.

Ono što se takođe uglavnom ne zna jeste, da Vesna ne bi preživela katastrofu onesvešćena i slomljena u snegu češke planine gde je pala sa delom olupine, da je nije našao šumar. On je nju imobilisao, napravio nosiljku od velikih grana, previo joj otvorene rane i doneo je do lekara. Iskustvo kojim je spasio Vesnu Vulović stekao je prethodno – kao bolničar Vermahta na Istočnom frontu u Drugom svetskom ratu...


Avionska nesreća koja je obeležila život Vesne Vulović dogodila se 1972. godine, kada je JAT-ov avion, u kojem je bilo 28 putnika, eksplodirao na relaciji Stokholm-Kopenhagen-Zagreb-Beograd. Avion je pao na tlo tadašnje Čehoslovačke. Vesna Vulović je do kraja svog radnog veka radila na šalteru JAT-ove poslovnice u Beogradu. Preminula je decembra 2016. godine u Beogradu, u 67. godini.


Autor: Bane Gajić