Gavrina alka

Okružni zatvor u Novom Sadu je 1986. godine izmešten iz centra grada. Prozori i balkoni okolnih zgrada, za koje se naplaćivao ulaz i sa kojih su leteli čežnjivi pogledi i ljubavna pisma u zatvorsko dvorište, opusteli su. Sada tu samo stanari suše veš i piju kafu, gledajući preko šarenog zida i grafita u zgradu Arhiva Vojvodine. Kažu da u jednoj prostoriji te zgrade, bivšoj zatvorskoj ćeliji od dva kvadrata, još uvek postoji alka za koju je osam meseci bio vezan Dimitrije Gavrilović Gavra, antiheroj koji je krajem sedamdesetih uzburkao javnost tadašnje Jugoslavije...

[Saopštenje za javnost, MSUP Novi Sad, 15.06.1977]

“Jutros oko dva sata i pedeset minuta ubijeni su milicionari MSUP-a Novi Sad Ćetko Mijatović (47), otac dvoje maloletne dece, i Dušan Popović (41), takođe otac dvoje maloletne dece. Milicionari su ubijeni kada su pokušali da uhvate izvršioce provalne krađe u Ulici Novosadskog sajma, pored trafike ispred zgrade broj 58-60. Izvršioci ovog gnusnog zločina su mlađe muške osobe. Prema dosad raspoloživim podacima, to su bile dve osobe. Poznat je i lični opis jednog od napadača. On je srednjeg rasta, dobro razvijen, na sebi je imao majicu ili košulju kratkih rukava dopola raskopčanu, tanke pantalone, po svoj prilici farmerice. Izvršioci su imali ručnu radio-stanicu marke "Hitači" u crnoj futroli.“

Tako je pokrenuta jedna od najvećih policijskih akcija tog vremena. Grad blokiran, aerodromi i autobuske i železničke stranice u celoj državi pod nadzorom… Nakon tri meseca istrage, 10.000 informativnih razgovora i 2.000 osumnjičenih, krug se zatvorio oko Gavre. Dete iz bogate, gospodske novosadske porodice, kojoj je oduzeta imovina posle rata. U osnovnoj školi đak generacije, u srednjoj obijač kola i delinkvent. Tuče, teške krađe, silovanja... Kazneno-popravni dom je upoznao pre mature, a već u dvadesetoj i Goli otok. Kažu da su iz njega oduvek izbijali bes i mržnja, ali i nekakva harizma…

[Izjava sa suđenja, Gavrilović]

“Nismo mi krali što smo morali ili što nismo mogli da se prehranimo bez toga. Voleli smo to da radimo. Voleli smo to uzbuđenje” .

Posle godinu dana suđenja i kontradiktornih svedočenja, Dimitrije Gavrilović je osuđen na smrt. Saučesnici su dobili po 15 godina. Streljan je u napuštenom  kamenolomu na Fruškoj gori, u zoru, 19. aprila 1979. godine. Kao i svi osuđenici na smrt, sahranjen je u vreći, u neobeleženom grobu. 

Priča se da su klinci iz njegovog kvarta sa Podbare ceo taj dan nosili crne košulje.