Iz vojničkog dnevnika

28-VII-1916.

Ništa ne remeti naš jednoliki život, jer on je pored svih raznolikosti ipak život utvrđenih normi i pravila. Jedina promena to je okolina i to što nas češće poseti po koji nemački aeroplan. Bacivši jednu-dve bombe, on se ponovo vraća otkud je došao.

1-VIII-1916.

Dolazi preteča jeseni. Zemlja sparušena od sunca žudi za zimskim snom. Ali šta mi očekujemo? „Jesen, zima, stud i grobje“, kao što veli Mitke u Koštani. Eto, to je neminovno.

4-IX-1916.

Ležimo u našim zaklonima iz kojih apsolutno ne smemo podignuti glave, a kamoli izaći, jer bi nas neprijatelj odmah spazio.

Novine ne dobijamo, te nam je tako nepoznato šta se na ostalim frontovima događa.

2-X-1916.

Godina dana navršava se kako su dva najsrodnija balkanska naroda otpočela besomučnu borbu za istrebljenje. Seme glupih političkih ambicija dalo je krvavu žetvu, koja još traje i ko zna koliko će trajati!

Ogorčena  borba vodila se preko celog dana. Mada je naša artiljerija celog dana strahovitom vatrom bombardovala selo Brod i bugarske rovove u selu, rezultat je ostao isto kao i juče. Selo je bilo gotovo celo spaljeno i ogroman požar osvetljavao je okolinu tokom cele noći.

10-II-1917.

Odavno nisam ništa zapisao u svom dnevniku. Pustio sam da vreme prolazi svojim tokom. Polako se vršio za to vreme preobražaj u našem telu i našoj duši. Oči su nam postajale jasnije, lice svežije, a naše želje jače i mnogobrojnije. Nagon za životom izbija u svima svojim nijansama. I od jedne jedine proste želje – ostati živ – čovek dobija želju ne samo da je živ, već i da živi. No živeti u pravom smislu za nas je odveć daleko, za nas robove vojničkog poziva, kao što nas lepo naziva Alfred de Vinji. Znati šta je sloboda i nemati je, to užasno boli.

--
Milutin Ristić (1891-1970) rodio se u selu Turicama kod Lučana. Kao student Pravnog fakulteta, mobilisan je u Skopski đački bataljon, koji je činilo oko 1300 mladića sa raznih fakulteta ili sa svršenom gimnazijom. Prešao je Albaniju, prošao Solunski front.  Odlomak vojničkog dnevnika  Milutina Ristića, objavljenog u knjizi „Smilje i sumpor“, koju su priredili Dunja Dušanić i Danilo Šarenac priredili za izdavačku kuću Clio, prenosimo ljubaznošću izdavača.